Основни елементи сваке крсне славе су: славски колач, вино, свећа, икона светитеља и жито које свештеник освећује у храму на дан славе или у дому приликом ломљења славског колача
РАДОСТ празника на дан крсне славе отвара срца и душе целе породице. Зато су врата на дан крсне славе широм отворена, за зване и незване госте. Један од феномена крсне славе код православних Срба је и незвани гост. По народном веровању незвани гост представља велику радост. Он има вишеструку поруку. Наш народ верује да њега Бог шаље и да он симболизује самога Христа. То је "путник намерник" који је праслика Христа или самога светитеља који се слави, и због тога се њему указује посебно гостопримство. Он је добродошао кад год дошао. Отуда и народна изрека: "У Бога позника нема". Задивљујуће је како наш народ дубоко поима смисао крсне славе и наше вере, зато поштује своју цркву и своје духовне пастире, своје храмове, а особито своје манастире које сматра учитељима и огњиштима своје вере. Феномен незваног госта није никакво ванхришћанско наслеђе или традиција. Напротив, то је древно јудеохришћанско предање из старозаветне историје када су Јевреји на својим верским породичним слављима остављали једно празно место и једну празну чашу за пророка Илију који ће доћи. По нашем хришћанском тумачењу то је симболика незваног госта.
СРБИ су по природи дружељубив и гостољубив народ. Скоро сваки свечар има велики број родбине и пријатеља. Куће и станови бивају често претесни да приме и угосте све званице на слави. Зато поједине породице из практичних разлога славе славу у изнајмљеним салама ресторана и кафана. Поставља се питање колико је то у духу наше православне вере и српске народне традиције? Крсна слава је првенствено породични празник и светиња домаћег огњишта. Традиција у нашем народу је да се слави у своме дому, наравно, ако не наиђу некакве непредвиђене и неповољне прилике и околности. Разуме се, нема свако велики и пространи стан или кућу да прими већи број гостију, али са мало добре воље све се може у реду и миру обавити. Отуда потиче и она народна изрека: "Ако гости нису бесни, кућа није тесна." Није прикладно славити крсну славу у ресторанима уз гласну музику, микрофоне и појачала. То је верски и духовни догађај и треба га прослављати "у духу и истини" у тишини и дубини "клијети" своје душе и свога дома. Кафана и ресторан нису подесна места за то. У крајњој нужди ако се баш мора, због великог броја гостију, онда обред резања славског колача, треба обавити у дому, у ужем кругу породице и гостију, а гозбу наставити у ресторану. Али и тамо треба да гори свећа пред иконом. Госте најпре послужити житом, колачем и вином, као у дому.
У ОВОМ времену тешке економске кризе и нарастајућег сиромаштва, поједине породице доводе у питање слављење крсне славе под изговором да је то скопчано са великим трошковима. Зато се намеће логично питање: Шта је слава? Молитвени и богослужбени чин или гозба? Одговор је недвосмислено јасан. Основни елементи славе су: славски колач, вино, свећа, икона светитеља и жито које свештеник освећује у храму на дан славе или у дому приликом ломљења славског колача. Пре тога, на неколико дана пред славу, свештеник освећује славску водицу у дому. Гозба и све остало је остављено на вољу домаћину, али није неопходно. Мора се чувати светиња крсне славе. Она је најбоља школа наше вере и најубедљивија веронаука. Кроз целу нашу прошлост крсна слава је имала просветитељску улогу и била је једини катихизис у верском животу нашег народа. Народ се окупљао на славама, молио се Богу, ломио славски колач, продужавао предањско памћење о животу светитеља кога је славио, угледао се на њега и по њему стварао своје животне узоре у вери. Јер шта је вера? То није научна теорија, акробатика теолошких речи и појмова, или виртуелна замисао некаквог нестварног и неостваривог живота. Свети владика Николај пише: "Живот, живот, живот, најчешће понављана реч у Новом завету, јесте високи тенор Новога завета, главна струна на хришћанској харфи псалтиру. Све друге вредности ништавне су према животу, али животу квалификовано добром. Јер грешан живот јесте највећа мрља на свеколикој творевини Божјој."
ЦЕО хришћански етос треба да поседује мисионарску и просветитељску димензију. То се остварује кроз многобројне видове сведочења. Најпре кроз Свету литургију која је икона царства Божјег. Самим тим кроз крсну славу која је икона литургије. Савремени хришћнин и савремено хришћанство морају имати експлозивност јеванђеља. Стални и истрајни подвиг сведочења и жртве. Пожртвовани рад до последње капи крви и зноја на преображају себе и света око себе. Дубоко је истинита она дефиниција Бога коју је изрекао Умберто Еко: "Бог није именица, него глагол. Вечно делање". Крсна слава је изузетна прилика за истинско хришћанско сведочење и пастирски рад. Свештеник за славу улази у сваки дом. У породици влада узвишено свечарско расположење. Душе се отварају за благодатна дејства као цветови у пролеће. Свештеници би требало више да искористе ову прилику и да бар донекле изађу у сусрет нашим верницима међу којима се осећа нарастајућа духовна глад и жеђ за верским сазнањима. Крсна слава је изузетна прилика за просветитељски и пастирски подвиг.
КРСНА слава је, као што је речено, одиграла велику улогу у нашој даљој и ближој прошлости. Има велики духовни значај и у нашем времену. Поставља се питање шта крсна слава може значити у временима која су испред нас? Наиме, наш народ се налази данас на прагу уласка у Европску унију и широке просторе великог света. Неки евроскептици са зебњом истичу да ће наш духовни, културни и национални идентитет бити угрожен при сусрету са културама и религијама великог света. Може ли крсна слава помоћи у очувању темељних вредности и специфичности нашег народног бића? Не улазе Срби у Европу и свет као сирочићи и као "сирак тужни без нигђе никога", како би рекао Његош. Улазе, или, боље речено, враћају се где им је место, као озбиљан историјски народ за богатим духовним и културним капиталом и наслеђем који може обогатити европску културу. Наш повратак треба да буде на општу корист Европе и света. Тамо је наше место. Велики европски ствараоци учили су српски језик да у оригиналу читају српске јуначке песме. Дивили се нашој духовности и култури. Славили наше јунаштво и слободарски дух и традицију. Били су и наши савезници у многобројним ратовима за ослобођење Европе и Балкана. Будимо сигурни да ће се дивити и нашим лепим народним обичајима. Особитио нашој крсној слави. Она ће несумњиво постати важан део европске и светске културне баштине. Због свог значаја и дубоког хришћанског и општељудског смисла, крсна слава је стављена под заштиту Унеска, као светска нематеријална духовна и културна баштина првога реда. Зато: чувајмо крсну славу, она ће чувати нас!
СНАГА И ВИТАЛНОСТ НАШЕГ НАРОДА Треба веровати у снагу и виталност нашег народа и у његову одговорност у очувању својих духовних и културних вредности. Било је тежих и горих дана у нашој прошлости. Неупоредиво тежих и сложенијих од ових са којима смо ми суочени. То су била времена препуна страдања и искушења "кад су живи завидели мртвима". Претрајали смо и преживели. Изашли смо из њих чвршћи и снажнији. Крсна слава ће свакако бити један од најважнијих фактора у очувању верског, културног и националног идентитета.
