Коријени братства Милићевића сежу се од праоца Гојка Мрњавчевића из XIV вијека. То се односи на братство чије је поријекло од родоначелника Милића из Билећких Рудина, које се формирало у другој половини XVII вијека.
Свеобухватним истрађивањем вишевјековног временског периода дошли смо до вјеродостојних доказа да је Милић родоначелник братства Милићевића, био син Радов, унук Јованов и праунук Андрије Мрњавчевића, који је живио у XVI вијеку на Ублима у Кучкој нахији. Андријин отац Крсто, по предачком низу, био је потомак Алексе (Леша) Пантова, Панто је био Ненадов, Ненад Гаврилов, а Гаврило је био син великог војводе Гојка Мрњавчевића.
Гојков отац Мрња (Марко) и дјед Мрњан (Гојко), били су властела из Ливна, који су се по захтјеву немањићких владара крајем XIII вијека помијерали источно по српском царству. Једно вријеме Гојкови преци живјели су код Благаја код Неретве. Потом су по захтјеву свете Краљице, како наводи повеља из 1280. године настанили се у околини Требиња, када је Мрњан био казанац (финансијских службеник) код краљице Јелене, мајке краља Милутина. Крајем XIII вијека Гојкови преци настањују се на Драчевици у предио Мрњића код Херцег Новог. Млади властелин Мрња након женидбе са ћерком краља Стефана Дечанског за стално се настањује у Косови Луг, предјео гдје су немањички владари имали своје летњиковце. У Косовом Лугу родио се и најмлађи син Мрњин Гојко, који је директан предак Андрије Мрњавчевића, његовог сина Јована, унука Рада и праунука Милића Властелиновића – родоначелника Милићевића. Косови Луг је матица Гојка Мрњавчевића а а постојбина његових бројних потомака, а међу њима Милића – родоначелника Милићевића из Билећких Рудина.
Сложено Братство
Развој сложеног братства, чији је потомак МИЛИЋ, родоначелник Милићевића, датира из XIV века, од Гојка Мрњавћевића. Породични корени овог вишевековног разгранатог братства сежу од Гојкових родитеља, оца Мрње и мајке Груде. По предању верује се да је Мрњи рођено име било Марко и да се родио у Мрњићима, у пределу Површи, у области Драћевића северо-западно од Херцег Новог. Верује се да је Мрњин (Марков) отац био кнез Гојко, који је почетком XIV века живео у Мрњићима. Место Мрњићи добило је назив Гојковић.
У првој половини XIV века југозападне пределе српског царства држали су српски кнезови. Тада је пределом Грбаљ владао кнез Бојковић. Код кнеза Бојковића често су долазили владари и српска властела. Код њега је радо гостовао и краљ Стефан Дечански са својом породицом. На двору грбаљског кнеза често је боравила млада девојка Груба и остала властела. Властелин Мрња у време боравка код грбаљског кнеза загледао се у девојку Грубу. Кнез Бојковић је запазио врлине младе девојке Грубе, а посебно њену умесност и мудрост. Исто тако, запазио је наочитог, стаситог, смерног властелина Мрњу са изразито црним оштрим цртама. Грбаљски кнез га је издвајао од осталих и заволео га. Кнезу је било по вољи сто се наочити властелин загледао у вредну девојку. Убрзо потом родбина момка и девојке сагласили су се да се та веза заврши брачном заједницом. То је било по вољи и грбљанском кнезу, па је ту везу благословио и она је крунисана по православном обичају.
Косови Луг – Постојбина Милићевог праоца Гојка Мрњавчевића
Зетска држава, која је била у саставу српског царства, преко два века успевала је да очува своју аутономију и културу. Античка традиција најдуже се очувала у Зетској држави, а касније и у Црној Гори. Немањићи су зетску државу сматрали "дедовином". Тако у повељи хиландарском манастиру Стеван Немања каже :"Обнових своју дедовину и добих од морске земље Зету и њене градове". У дугом временском периоду Немањићи су владали Зетом и столовали у Скадру. У пределу Горње Зете имали су своје летњиковце и ловишта.
За време владавине краља Стефана Дечанског и његовог сина цара Дусана, појединим областима српске државе владала је властела. У то време Горњом Зетом управљале су војводе и кнезови. Горњом Зетом у Душаново доба, пределом Косовог Луга управљао је властелин Мрња. На основу повеља и истражених доказа на пределу Косовог Луга живели су Мрња и Груба. Они су ту основали свој дом и развили породицу у којој су имали синове: Вукашина, Јована и Гојка. На основу истражених докумената Гојко је био праотац Милица, родоначелника Милићевића. Дакле, у Косовом Лугу је постојбина Милићевих предака.
